Mitar Mirić kaže da su Jelena Karleuša, Viki Miljković i Aca Lukas bahati prema kandidatima i da ih gledaju s visine uprkos tome što su, kako tvrdi, prosečni vokali
Mitar Mirić tvrdi da Jelena Karleuša, Viki Miljković i Aca Lukas nemaju pravo da ocenjuju takmičare u „Zvezdama Granda“ jer su oni sami prosečni pevači! Folker ističe da su njih troje, uprkos popularnosti, nepodobni da budu u žiriju i napominje da jedino Ana Bekuta može da savetuje i kritikuje buduće pevače, jer jedina ume da peva!
– Jelena, Viki, Lukas i nisu neki pevači, pa ne razumem odakle im pravo da ocenjuju druge. Skroz su prosečni. Imaju harizmu i popularnost, ali glas nemaju. Ma, nikakvi su! Tamo jedino Bekuta zna da peva i može da komentariše kandidate.
Da li sebe vidite u žiriju?
– Ja bih takmičaru rekao da li zna ili ne zna da peva, a nikako ne bih proricao da li će biti zvezda ili procenjivao da li je debeo ili mršav. Pokojni Safet Isović bio je debeo čovek, ali kad bi izašao na scenu, razvalio bi. Karleuša, Viki i Lukas često pominju neke gornje i donje lage, kao da su vrhunski vokali. Ej, bre, da oni ocenjuju druge! Mnogo se bahato ponašaju. Ne sviđa mi se što se s visine obraćaju takmičarima.
Dopada li Vam se glas nekih mladih kolega? Za Darka Lazića kažu da nema šta ne može da otpeva i da se razbija od posla.
– Mladih kolega ima kao pečuraka, svi su isti. Niko se ne izdvaja. Lazić je poreklom iz mojih krajeva. Solidan je interpretator, ali ništa posebno. Ne ističe se ni po čemu.
A kad je reč o mlađim koleginicama?
– Ima ih dosta koje nisu loše. Na primer Rada Manojlović, Aleksandra Prijović i Milica Pavlović mnogo bolje izgledaju nego što pevaju. Bore se, rade, ali nije to za padanje u nesvest, kako se predstavlja u javnosti.
A od stare garde?
– Malo nas je opstalo. Sve je to posledica rata, sve se pretumbalo devedesetih. Tada su krenuli splavovi i to je iskvarilo muziku. Gledalo se ko ima kraći minić i veće silikone. Ali ja se i dalje borim, uporan sam, teram svoje. Nada Topčagić, Usnija Redžepova i ja smo bili velika trojka i nastupali smo zajedno. Sjajno smo se slagali, provodili, tada nije bilo ljubomore, druženje je bilo mnogo bolje nego danas.
Peđa Milosavljević
Za Vas se često pisalo, posebno u to vreme, da volite da popijete. Da li se i danas družite sa čašicom?
– Nekada sam voleo da pijem, pa su mi odmah zalepili etiketu alkoholičara. Sada i kada je u mojoj čaši voda, svi odmah misle da je votka. Odavno sam prestao. Zasitio sam se. Najviše sam pio u hotelu „Slavija“, jer su tamo dolazili svi pevači. Pošto sam bio najpoznatiji među njima, upiralo se prstom u mene i govorilo kako pijem. Droga me nikad nije zanimala!
Mnogi su Vam se podsmevali kad ste se pre skoro 20 godina pojavili u kožnom prsluku i sa loknama. Zbog čega ste tako eksperimentisali s imidžom?
– Kad pevaš dugo, moraš stalno da privlačiš pažnju. Imao sam album koji je trebalo da snimim za ZAM. Oni su ga platili. Rođeni kum, neću mu pominjati ime, preprodao ga je drugom izdavaču, koji je za dan prodao 100.000 kaseta. Tad sam krenuo s kožnim prslucim i frljokama kako bih skrenuo pažnju na sebe i prešao te divljake. Izdao sam ga ponovo za „Diskos“, ZAM-u sam morao da vratim novac.
Kako objašnjavate fenomen pesme „Ne može nam niko ništa“, koju ste snimili pre 30 godina?
– I sam se čudim koliko je popularna. Na tom albumu sam tipovao na neke druge pesme da će biti hitovi. Doduše, Nada Obrić mi je, čim ju je prvi put čula, rekla: „To će biti hitčina“. Postala je himna Crvene zvezde, Partizana, srpske reprezentacije, čak i hrvatskog fudbalskog kluba Dinamo. Njihov funkcioner Zdravko Mamić je često zapeva. Ma, mi na Balkanu volimo da verujemo da smo najjači!
Da li ste najveći bakšiš u karijeri dobili upravo za tu numeru?
– Ne. Čovek mi je za tri minuta, koliko sam izvodio pesmu „Kazni me život, majko“, dao 10.000 evra. Pozvao je mamu u Crnoj Gori i dao mi da joj pevam preko telefona. Osim bakšiša, dešavalo mi se da dobijam poklone kao što su sat, zlatni upaljač…
Koje je najneobičnije mesto na kom ste pevali?
– Na merdevinama, pre 20 godina. U suštini, ne dozvoljavam da me niko ponižava i maltretira. Svadbu radim kao da je koncert, otpevam dva, tri bloka. Naravno, ako me neko časti, produžim, ali nisam alav. Niko ne može da me kupi za 100 ili 500 evra.
Mnoge Vaše kolege su sreću potražile u rijaliti programima. Zbog čega Vas nema tamo?
– Svake godine me zovu da uđem. Teško da bih tamo izdržao dan, a kamoli devet meseci. S kim bih pričao i družio se?! Jedino da mi daju da uvedem svoje prijatelje. Moje kolege, koje su pri zalasku karijere, ulaze u rijaliti verujući da će to da ih oživi. To im je greška. Tim gestom padnu na još niže grane. Ma, ukopaju se.
Zorica Marković je rekla da ste bili veliki zavodnik. Da li ste se zabavljali s nekom koleginicom?
– Nikada! One su mi sve kao sestre. Veza između pevačice i pevača ne može da opstane. Razmišljao bih ko nju gleda, ona ko meni prilazi, bilo bi tu ljubomore. Nikad se ne bih oženio koleginicom. Kad je reč o obožavateljkama, tu je bilo svačega. Čekale su me ispred lokala u kojima sam nastupao, skakale po krovu mog automobila, vrištale… Neke su trčale za mnom, pa sam morao da bežim. Neću da lažem, nije im bilo lako odoleti. Imao sam avanture s nekim od tih devojaka. Naravno, s onima koje su mi se dopale.
Nikad se ne bih oženio pevačicom
Izvor: A.Spasojević/Informer
