Jednom je jedan čovek otišao u brijačnicu kako bi se ošišao i skratio bradu. Kada je berberin počeo raditi svoj posao, počeli su razgovarati o mnogim stvarima i raznolikim temama. Kad su se u jednom trenutku dotakli teme Boga, berberin je rekao: “Ja ne verujem da Bog postoji.”

Zašto to kažete?”, upitao je čovek.

“Dovoljno je izaći na ulicu kako bi shvatili da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, zašto postoji toliko bolesnih ljudi? Zašto postoje napuštena deca? Da Bog postoji, ne bi bilo ni patnje ni boli. Ne mogu zamisliti milostivog Boga koji bi dopustio sve te stvari.”

Čovek se zamislio na trenutak, ali nije odgovorio jer nije htio pokrenuti raspravu. Kad je berberin završio svoj posao, čovek je napustio dućan. Odmah nakon što je napustio brijačnicu, ugleda čoveka na ulici s dugom, lepljivom, prljavom kosom i i dugaščkom neurednom bradom. Primer za prljavo i zapušteno.

Čovek se okrenuo i vratio se u brijačnicu te reče berberinu: “Znate šta? Berberi ne postoje.”

“Kako to možete reći?”, upitao je iznenađeno berberin. “Ja sam ovde i ja sam berberin. Sad sam radio na vama!”

“Ne!”, uzviknuo je čovek. “Berberi ne postoje, jer da postoje, ne bi po ulici šetali ljudi s dugom kosom i neurednom bradom, kao što je ovaj čovek napolju.”

“Ah, ali postoje berberi! Međutim, to je ono što se događa kada ljudi ne dolaze k meni.”

“Da, vrlo lepo ste to rekli.” reče nasmešeno čovek i nastavi dalje svojim putem.

Foto: Pixabay.com

Izvor: Beograd.in