Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom“, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje“, koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćenje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.

Smisao posta

Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.“ Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne možemo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.

Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“

Sveti Fotije patrijarh carigradski kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i škorpijama.“

Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštedimo na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.

U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Gospod nas uči u Evanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Kakva nam je korist od nečistih dela kada o njima strasno maštamo i naslađujemo se. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebali da izbegavaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje. U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizora i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.

Post sredom i petkom

Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećenim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi“, dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.

ČETIRI VELIKA GODIŠNjA POSTA

1. Veliki post:

Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

2. Božićni post

Sledeći duži period posta u godini je Božićni post koji takođe traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

3. Post sv. Apostola

Post svetih Apostola traje od Nedelje svih svetih do praznika sv. Apostola Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Njegova dužina trajanja zavisi od pashalnog i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje početak posta. Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi“. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.

4. Gospojinski post

Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje samo 15 dana, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvećen duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je strožiji od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na vodi“, osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedelje on pao. Ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu.

JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:

1. Krstovdan, 5/18. januar, uoči Bogojavljenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogućnosti na „suhojedenju“, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje“. Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
2. Vozdviženije Časnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.
3. Usekovanje glave Sv. Preteče, 29. avgusta/11. septembra:
U čast sv. Jovana Preteče i njegovog mučeničkog stradanja; ovaj post se posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedelju, kada jedemo ulje i vino. U našem narodu postoji blagočestivi običaj da se na ovaj dan ništa ne jede iz tanjira i da se izbegava hrana i plodovi crvene boje, u znak sećanja na pogubljenje sv. Preteče kome je glava odrubljena i donesena Irodijadi na tanjiru.

Post se može držati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:

1. U slučajevima rata, kataklizmi i velikog stradanja episkop može da naloži post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik može da svojoj duhovnoj deci naloži post kao epitimiju iz raznih razloga.
3. Sveti oci savetuju post od par dana pred krštenje, jeleosvećenje, svetu tajnu braka ili rukopoloženje sveštenika.
4. U Pravoslavnoj crkvi je uobičajen post pre svete tajne evharistije, tj. svetog pričešća. Obavezno je da se svaki hrišćanin koji se sprema za sveto pričešće uzdržava od hrane, pića, upotrebe duvana i telesnog opštenja od ponoći prethodnog dana. Veče uoči sv. pričešća treba provesti molitveno i u čitanju Sv. Pisma i drugih duhovnih knjiga, kako bismo se što potpunije pripremili za primanje svetih tajni. Što se tiče višednevnog posta pred sveto pričešće, njegova dužina i strogost zavise od blagoslova duhovnika ili parohijskog sveštenika. Onima koji redovno poste sve crkvene postove po tipiku i redovno se ispovedaju, duhovnici često ne određuju duži period posta pred sveto pričešće kao obavezu. Međutim, pošto najveći broj vernika naše Crkve ne drži redovno i pravilno po tipiku crkvene postove i redovno se ne ispoveda, Crkva određuje jedan strožiji period posta „na vodi“, dakle bez upotrebe ulja i alkohola, u trajanju do 7 dana pred sveto pričešće kao i obaveznu ispovest.

PERIODI RAZREŠENjA POSTA – TRAPAVE SEDMICE

Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razrešava upotrebu svih vrsta hrane, čak i sredom i petkom. Na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede velikim praznicima.

1. Dvanaestodnevnica je period između dva velika nepokretna praznika, Božića i Bogojavljenja. U sve dane ovog perioda, osim, svakako, Krstovdana kada se strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova sedmica je prazničnog karaktera. U ove dane je strogo zabranjen post. Pored toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do Duhova zabranjen je strogi post „na vodi“. Ipak sreda i petak se ne mrse već se u te dane može jesti vino i ulje, a u Sredu Prepolovljenja i Sredu Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te dane je dozvoljena upotreba svih vrsta jestiva, čak i sredom i petkom zbog prazničnog duhovdanskog karaktera ove sedmice. U periode razrešenja posta možemo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice Trioda, dakle, tri nedelje pre početka Velikog Posta. U toku ovih sedmica se postepeno pripremamo za Veliki post.
* Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razrešenje na sva jestiva, čak i sredom i petkom.
* Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada držimo post „na vodi“. Na kraju ove druge nedelje padaju tzv. Mesne poklade kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebljavamo ga više sve do Vaskrsa.
* Treća, siropusna nedelja, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane zabranjeno je jedenje mesa. U toku cele ove nedelje možemo da jedemo ribu, beli mrs i jaja i na dan uoči početka Velikog posta imamo Bele poklade, posle čega počinje period posta.

Veoma je važno da pravoslavni hrišćani redovno poste svoje slave koje padaju u posne periode, kao što je npr. Sv. Nikola i dr. Spremanje ovih slava na mrsnoj hrani i uz nedolično i razuzdano veselje smatra se grehom i time umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje navlačimo na sebe Božji gnev.

Zato, braćo hrišćani redovno držimo sveti post. On će nam doneti mnogo dobra i privući će Božji blagoslov na naše domove i porodice. Bog će teško uslišiti naše molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta“. Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja .

Pogledajte video:

Izvor: Bratija manastira Visoki Dečani/Srbija javlja