Veliki kašalj ili pertusis nam se vratio, a bolest nije naivna.
Poslednjih dana svuda oko nas ljudi kašlju i sve su veće gužve u zdravstvenim ustanovama. Zapravo, vlada veliki kašalj, a posebno je učestala pojava kod dece.
Takozvani pertussis izuzetno je zarazna bolest, posebno opasna za odojčad, a informacije koje o njoj stižu iz regiona, takođe su zabrinjavajuće – ova bolest hara Hrvatskom, a u BiH je u petak preminula i dvoipomesečna beba.
Lekari ističu da, dok je vakcinacija bila sprovođena redovno, ove bolesti nije bilo uopšte.
Šta je veliki kašalj (PERTUSSIS)?
Veliki kašalj (hripacac, magareći kašalj) je bakterijsko oboljenje respiratornog trakta, čija su najčešća manifestacija uporni, dugotrajni napadi kašlja. U pitanju je zarazna respiratorna bolest koju izaziva bakterija Bordetella pertussis.
Ovu bolest karakterišu jaki, zagušljivi napadi kašlja koji traju nekoliko nedelja. Prate ih oštro disanje, ponekad povraćanje i pojava tamnoplave kože lica (cijanoza), a bolest je posebno opasna za decu mlađu od 1 godine i starije osobe.
Disanje se otežava i telo je iscrpljeno. Uglavnom utiče na larinks, traheju i bronhije. Za razliku od drugih ozbiljnih bakterijskih bolesti, veliki kašalj se javlja bez temperature, osim ako zaražena osoba ne pati od druge, sekundarne infekcije, piše Medicspark.rs.
Izvor bolesti je isključivo bolesnik koji je zarazan 2-4 nedelje od početka bolesti. Bolest je tipična kapljična infekcija, ulazna vrata su sluzokože respiratornog trakta. Obolevaju najčešće predškolska deca od 1-5 godina ali i odojčad, piše Stetoskop.info.
Faze i simptomi velikog kašlja
Razlikujemo tri faze bolesti: kataralnu, paroksizmalnu i fazu rekovalescencije. Ove tri faze ukupno traju između 6 i 10 nedelja, a ponekad čak i 12. Kod odojčadi i dece, inkubacija ove bolesti traje između 7 i 10 dana, a najviše do tri nedelje.
Kako se leči veliki kašalj?
Da bi se veliki kašalj efikasno izlečio potrebna je brza i precizna dijagnostika. U lečenju kašlja kao karakterističnog simptoma ove bolesti ne pomažu lekovi protiv kašlja takozvani antitusici.
Starijoj deci se daju makrolidni antibiotici (eritromicin, azitromicin, klaritromicin) tokom 5-14 dana. Oni daju efekta ukoliko se sa primenom počne na vreme, a to često nije slučaj jer se bolest prepozna tek nakon pojave specifičnih simptoma. Osim toga, samo 30% pacijenata se pridržava terapije zbog izraženih efekata na gastrointestinalni trakt (mučnina, povraćanje, proliv). Lečenje na ovaj način ne smanjuje dužinu bolesti niti njen intenzitet, ali skraćuje infektivnost odnosno osoba je kraće vremena potencijalno zarazna za druge. U slučaju teških oblika bolesti kod dece potrebna je hospitalizacija i izolacija, piše Bebac.com.