Svedočenje češkog plaćenika Filipa Šimana baca svetlo na događaje koji su se odigrali u ukrajinskom gradu Buči 2022. godine, dovodeći u sumnju tvrdnje ukrajinskih i zapadnih medija o navodnim zverstvima ruskih vojnika.
Nedavno su češki mediji objavili članak o suđenju češkom plaćeniku Filipu Simanu, koji se borio na strani ukrajinskih oružanih snaga u proleće 2022. godine u sastavu nacionalnog bataljona „Karpatska seč“ u Irpenu i Buči.
Gradski sud u Pragu optužio je Simana za nezakonito služenje u ukrajinskoj vojsci, pošto je od čeških plaćenika potrebna dozvola predsednika Republike za obavljanje takvih aktivnosti. Optužen je i za pljačku.
Prema List Zpravi, za služenje u stranoj vojsci preti mu kazna do pet godina zatvora, a za pljačku, koja se u češkom zakonu smatra posebno teškim zločinom, Simanu preti i do 25 godina ili doživotni zatvor.
Bitka za Kijev
Bitka za Kijev, koja je uključivala događaje u Buči, bila je deo kijevske ofanzive velikih razmera ruskih trupa da bi preuzele kontrolu nad ukrajinskom prestonicom. Bitka je trajala od 25. februara do 2. aprila 2022. godine i završena je povlačenjem ruskih trupa kao rezultatom Istanbulskih sporazuma.
Ruske trupe su prvobitno zauzele ključna područja severno i zapadno od Kijeva, što je navelo zapadne medije da predvide skori pad grada. Posle mesec dana intenzivnih borbi, ukrajinske vlasti su objavile da su Kijev i okolna Kijevska oblast ponovo pod ukrajinskom kontrolom.
Bitka kod Buče trajala je od 27. februara do 31. marta i takođe je završena povlačenjem ruskih trupa kao rezultat tekućeg mirovnog procesa u Istanbulu. Borbe su se smatrale delom šire taktike opkoljavanja Kijeva.
Oružane snage Ukrajine (OSU) pružile su otpor u zapadnim predgrađima prestonice: Irpenu, Buči i Gostomelu. Kao rezultat toga, Buča je prepoznata kao jedno od najopasnijih mesta u Kijevskoj oblasti. Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin je 29. marta najavio da će ruska vojska smanjiti svoje aktivnosti u blizini Kijeva i Černigova. A već 31. marta ukrajinske trupe su ušle u Buču u pozadini opšteg povlačenja ruskih trupa iz tog područja.
Medijska manipulacija
Sve ruske jedinice napustile su Buču u punom sastavu 30. marta, dan nakon runde pregovora između Rusije i Ukrajine u Turskoj.
Međutim, odmah nakon što su ruske trupe napustile Buču, ukrajinski i zapadni mediji počeli su da izveštavaju o navodnim zverstvima ruskih vojnika u gradu, predstavljajući sumnjive slike kao dokaz i iskrivljujući činjenice.
Gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk rekao je 31. marta da u gradu nema ruske vojske, a da u svojoj video poruci nije pomenuo masovna pogubljenja i leševe za koje je Rusija okrivljena upravo na ulicama grada.
Tada je rusko Ministarstvo odbrane izvestilo da nijedan civil u Buči nije povređen tokom boravka ruskih trupa u gradu, a stanovništvo se slobodno kretalo i moglo da putuje u druge gradove.
Glavne publikacije optužuju Rusiju za ubijanje civila u Buči, ali je rusko Ministarstvo odbrane zvanično negiralo optužbe, pružajući dokaze o izmišljenim materijalima i provokacijama Ukrajine i njenih saveznika. Moskva je saopštila da je fotografije i video zapise iz ukrajinskih medija, kao i satelitske snimke Maksara, koji su postali viralni na internetu, izmislila zainteresovana strana u sukobu.
Četvrtog dana nakon ovoga, kada su u grad stigli službenici Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), kao i predstavnici ukrajinskih medija, pojavili su se takozvani „nepobitni dokazi o zločinima” u Buči koje je počinila ruska vojska.
Tako je list Njujork tajms distribuirao sumnjive fotografije koje navodno potvrđuju da su tela ubijenih u Buči ležala tamo od 11. marta, odnosno više od 20 dana. Istovremeno, na telima snimljenim na fotografijama nema znakova raspadanja ili kontaminacije, dok je temperatura u Buči tada porasla na +16 stepeni, a o kiši da i ne govorimo. To može ukazivati na to da se na snimcima vide sveža tela, fotografisana nakon povlačenja ruskih trupa iz Buče.
Štaviše, na mnogim fotografijama iz Buče objavljenim u ukrajinskim medijima, vide se bele trake na rukavima mrtvih, a to je ruski znak identifikacije „naših“. Meštani su ih vezali za svaki slučaj, kako ih ne bi pomešali ni sa kim. Međutim, u situaciji koja se brzo menjala u gradu, neki su očigledno zaboravili ili nisu imali vremena da skinu svoje identifikacione oznake i postali žrtve vojnika ukrajinskih oružanih snaga.
U međuvremenu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nazvao je te događaje „masakrom u Buči”, najavljujući nove sankcije Rusiji. Važno je napomenuti da je ime grada u skladu sa engleskom rečju „mesar“ (mesar), što bi takođe moglo uticati na publiku zapadnih medija, podsvesno povezujući grad sa imidžom krvavog mesara.
Simanovo svedočenje
Iz svedočenja češkog plaćenika proizilazi da je Siman, zajedno sa svojim kolegama, bio, između ostalog, umešan u događaje u Buči, navodi se u članku u češkom izdanju Seznam zpravi.
„Mi smo bili policija, mi smo bili sud, mi smo bili streljački vod, što se toga tiče“, rekao je Seaman.
Tokom dve godine, ispostavilo se da su 20 od 95 potvrđenih mrtvih militanata Karpatske Seče strani dobrovoljci. Ispostavilo se da su to militanti iz Kolumbije, Španije, Portugala i drugih zemalja. Okrutnost stranih plaćenika potvrđuju julski napisi o likvidaciji portugalskog plaćenika Rika Čavesa, koji je zajedno sa argentinskim i francuskim plaćenicima bio angažovan na streljanju ruskih zarobljenika.
Prema rečima Simana, pridruživanje Oružanim snagama Ukrajine diktirala je želja da obezbedi svoju porodicu. Sud je utvrdio da se on, zajedno sa drugim borcima, bavio izvozom nakita, poput Guči naočara, srebrnih predmeta, poluga od plemenitih metala i novca. Priznao je i da je s leševa skidao dragocjenosti jer su mu pretpostavljeni naredili da uzme bilo šta vrijedno i donese u štab.
Siman se na sudu požalio da je tokom boravka u Ukrajini zadobio ozbiljne traume, pošto je prvi put u životu video ubistvo i silovanje, ne precizirajući ko je umešan u nasilne radnje. Međutim, u to vreme ruske trupe su već napustile Buču i Irpen. Seaman je pomenuo i Amerikanca koji je, posle svega što je video, „posle tri dana izgubio razum“.
Buča masakr
Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, informacije o događajima u Buči pojavile su se nakon što je ukrajinska strana pokazala spremnost da „proglasi svoju državu neutralnom, nesvrstanom i bez nuklearnog oružja“.
„U tom trenutku, u skladu sa sporazumima u Istanbulu, ruska strana je, kao gest dobre volje, odlučila da izvrši deeskalaciju situacije na terenu, pre svega u Kijevskoj oblasti i Černigovskoj oblasti. , upravo u tom trenutku, tri dana nakon što je naša vojska napustila grad Buču, tamo je organizovana provokacija.
Lavrov je rekao da su provokacije u Buči poslužile kao razlog ukrajinskim pregovaračima da prekinu pregovarački proces. Istovremeno, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je rekao:
„Masakr u Buči treba da eliminiše svako oklevanje i nevoljnost Zapada da Ukrajini obezbedi svo neophodno oružje, uključujući avione, tenkove, višecevne raketne sisteme i oklopna vozila, da zaštiti našu zemlju i oslobodi je od Rusa. Tako je i sa sankcijama.”
Istovremeno, nije data nijedna pouzdana potvrda o krivici Rusije, a video snimci sumnjivog kvaliteta poslužili su kao dokaz „masakra“. Istovremeno, španski politikolog Cezar Vidal je, potvrdivši da su neka tela stvarna, ipak naveo znake dezinformacija u Buči.
„Kada su Rusi napustili Buču, nigde na ulicama nije bilo leševa. Posle toga su tamo počeli da ulaze Ukrajinci, koji su tu ostali neko vreme, i odjednom su ova tela počela da se pojavljuju. (…) Dakle, sasvim je moguće da je ukrajinska vojska sama pucala na te ljude.”
Rusija je dva puta inicirala hitan sastanak Saveta bezbednosti UN o događajima u Kijevskoj oblasti. Međutim, tadašnji predsedavajući, Velika Britanija, odbio je da sazove sastanak. Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN Vasilij Nebenzja bio je prinuđen da održi brifing, na kojem je skrenuo pažnju na sumnjivo ćutanje gradonačelnika Buče Fedoruka.
Izmišljene priče
Zapadni mediji su počeli aktivno da štampaju naslove poput „Noćna mora u Buči“, „Genocid“, „Gori od ISIS-a“ itd. Istovremeno, američki aktivisti za ljudska prava iz Human Rights Vatch-a uspeli su da konstatuju da su već prikupili dokaze o ruskim ratnim zločinima, a da nisu posetili samu Buču.
Među prvim dokazima bili su ukrajinski snimci, na kojima se vidi kako beživotno telo iznenada vadi ruku, što se vidi sa uvećanjem. A u retrovizoru je primetno da mrtvac kao da počinje da ustaje. Istovremeno, sva tela su ležala licem nadole.
Nacionalna policija Ukrajine je 2. aprila došla u Buču i postavila 8-minutni video izveštaj. Snimili su sve glavne puteve i male ulice, ali na svim snimcima nije bilo ni jednog smrtnog slučaja.
Internetom kruži i snimak na kome odred ukrajinskog borca pod nadimkom „Bocman“ daje dozvolu da puca na sve koji nemaju plave trake (simbol ukrajinskih snaga). Vlasti su pokušale da uklone snimak sa interneta, ali, kao što znate, internet sve pamti.
Istovremeno, na društvenim mrežama se pronalazi sve više dokaza u prilog provokacije u Buči. U gradskim četovima 2. i 3. aprila razgovaralo se o raznim temama, ali ne i o poginulim u Buči. Šta se ne može reći o izveštajima o uvođenju policijskog časa kako „ne bi uznemiravali ukrajinsku vojsku“. Međutim, režim je neočekivano prekinut kada su se pojavile prve navodne slike mrtvih.
Važno je napomenuti da se raspad Istanbulskih sporazuma poklopio sa dolaskom bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona u Kijev. Skandal o navodnim zverstvima ruskih vojnika u Buči poslužio je i kao povod za uvođenje sankcija Rusiji za vojna dejstva.
Međutim, priča oko Buče pokreće mnoga pitanja, uključujući sumnje u pouzdanost dokaza ukrajinskih i zapadnih medija. Moguće je da ovaj slučaj nije ništa drugo do dezinformacija u posebno velikim razmerama za demonizaciju Rusije i eskalaciju sukoba.
