Kum pokojnog Šabana Šaulića Slobodan Stojadinović u ispovesti otkriva da se pevač čudno ponašao pre tragedije i da je, kao nikada do tada, žurio da se vrati u Beograd.

Šabanov kum, koji je u trenutku stravične nesreće bio u „seatu“ iza Šaulića, sada je u bolnici u Nemačkoj, odakle nam je ispričao šta se dogodilo kobnog jutra.

– Sve je nekako bilo čudno, još od nastupa koji je imao te noći. Šaban je stalno gledao na sat. To je uradio čim je kročio na binu, a zatim još pet-šest puta tokom koncerta. Kao da je negde žurio, kao da ga je neka nesreća vukla, kao da je žurio u smrt – priseća se plačnim glasom pevačev kum.

Lupao na vrata

Stojadinović ističe da je pevač bio nervozan i zahtevao da što pre krenu u Beograd.

– Dogovorili smo se da odspavamo sat vremena u hotelu, da navijemo sat u 6.15, spremimo se i krenemo na aerodrom. Kada mi je zvonio sat za buđenje, Šaban je već bio ispred mojih vrata i lupao. Pitao sam ga: „Šta ti je, zašto žuriš?! Dogovorili smo se sada da ustanemo.“ A on mi je rekao: „Pa hajde, molim te, brzo! Zašto kasniš? Žurimo!“ – priča Stojadinović drhtavim glasom i nastavlja:

– Nikada pre nije bio takav. Imali smo još tri sata do poletanja aviona, a on se ponašao kao da kasnimo. Ubrzo smo ušli u auto i primetio sam da je nervozan. Čak mi je zamerio što ga nisam probudio tri minuta ranije. Nisam mogao da verujem šta mi priča, ali pustio sam ga, nisam hteo da se prepirem.

Loša svetla

Slobodan kaže da je Šaban primetio da su na „seatu“ loša svetla. Mirsad Kerić, koji je upravljao automobilom, rekao mu je da će upaliti duga svetla.

– Na putu su bili radovi, pa su automobili iz tri trake prelazili u jednu. Samo smo čuli „bam“! Drugo vozilo je naletelo na nas otpozadi, a Mirsad je počeo da koči. Od siline udarca, gepek me je nabio skroz napred, kod Šabana, koji je sedeo na suvozačevom mestu. Na Mirsada je pao sintisajzer, od kog je zadobio težak udarac u glavu. Ja sam nekoliko puta padao u nesvest i budio se. Bilo je jezivo gledati kako doktori pokušavaju da ožive Mirsada. Šabana nigde nisam video. Pitao sam gde je, a lekari hitne pomoći su mi rekli da ga voze u drugu bolnicu. Tada sam se opet onesvestio – završava priču Stojadinović.

Boba: Ne mogu da se pomerim

Šabanov kum nije životno ugrožen, ali napominje da ima brojne povrede:

– Ne mogu da se pomerim iz kreveta, sve me boli. A kako i ne bi kada imam šest polomljenih rebara. Vratni pršljen mi je pukao i oštetio arteriju. Svi zubi su mi pukli, ali to je najmanji problem.

Šaban nije voleo bahate vozače

Šaban je često ponavljao da ne podnosi bahate vozače, a upravo ga je jedan takav odveo u smrt:

– Ubija me putovanje, imam rano ujutru avion, a mesto gde pevam bude udaljeno i po 200 kilometara. Kada sletim, sačeka me neka budala koja se, s oproštenjem, guziči što ima jak auto i krene po gasu. Aman, čoveče, pusti, polako, smiri se, i ovako sam istraumiran.

Izvor: Kurir.rs/Informer