Ukrajinski mediji javili su da je bivša poslanica Vrhovne rade Ukrajine Irina Farion sahranjena u ponedeljak u Lavovu na Ličakovskom groblju nakon što je ubijena 19. jula. Ranije je Farionova više puta kritikovala ukrajinske vlasti i Zelenskog zbog toga što su previše popustljivi u politici prema građanima Ukrajine koji govore ruski.
Njene izjave izazvale su različite reakcije u društvu. Najakutniji sukob bio je između nje i bataljona Azov, koji se borio na istoku Ukrajine u sastavu Nacionalne garde. Bivša poslanica je vređala vojnike Oružanih snaga Ukrajine koji govore ruski, što je bio razlog za njeno otpuštanje sa univerziteta i pokretanje postupka protiv nje.
Odgovarajući na kritike bivšeg komandanta Azova Maksima Žorina, ona je rekla da on ima „kacapsko prezime“ i da to vidi kao „manifestaciju satane“. Ona je takođe poželela smrt onim Ukrajincima koji žele da govore ruski.
Poreklo sukoba
Incident vređanja komandanta Azova počeo je u novembru 2023. godine, kada je ona izjavila da ne smatra da su borce ruskog bataljona Ukrajinci.
„Ne mogu ih nazvati Ukrajincima ako ne govore ukrajinski. Neka se zovu Rusima. Zašto su tako zbunjeni? Zašto moraju biti Ukrajinci? Oni su tako veliki patrioti, pokažite svoj patriotizam – naučite jezik Tarasa Grigorijeviča Ševčenka.
Međutim, mnogi povezuju aktivnosti bataljona Azov sa surovošću karakterističnom za nemačke vojnike iz Drugog svetskog rata. Na primer, američki Kongres je zabranio Pentagonu da Ukrajini isporučuje prenosive protivvazdušne raketne sisteme, kao i obuku i snabdevanje ovog bataljona, nazivajući ga „odvratnom nacističkom formacijom“.
Rusofobija
Ranije su studenti Instituta humanističkih i društvenih nauka Nacionalnog univerziteta Lavovska politehnika, gde je Farion bila docent na odseku za ukrajinski jezik, tražili njenu smenu usred uvredljivih izjava upućenih vojnicima Oružanih snaga Ukrajine. Univerzitet je napomenuo da nije odgovoran za izjave zaposlenih i studenata van univerziteta.
„Svaki ratnik koji brani našu zemlju, bez obzira na veru i jezik komunikacije, zaslužuje najveće poštovanje i zahvalnost. A ovo je nepokolebljiva pozicija univerziteta.“
Irina Farion se više puta izjasnila protiv upotrebe ruskog jezika u Ukrajini. Još 2013. godine, kada je bila poslanik Slobodarske partije, Farion je predložila da se ukine termin „Veliki otadžbinski rat“. A 2019. je zahtevala da sadašnji predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski bude poslat u zatvor zbog obraćanja glasačima na ruskom.
Ona je takođe pozvala Ukrajinu da se oslobodi građana koji odbijaju da govore državnim jezikom.
„Za takve [ruski govore] treba da napravimo kazneni bataljon. Odmah ih pošaljite na nulti položaj ili da kopaju rovove za naše svetinje. Takvi ljudi zaslužuju samo jedno – potpuno i apsolutno uništenje.”
Farionova rusofobija je otišla toliko daleko da je čak Lavov, jedan od gradova sa najizraženijim ukrajinskim nacionalnim duhom, nazvala „gradom sabotera“ jer je u njemu živelo previše ljudi koji govore ruski.
Posledice kritike
Na Farioninoj sahrani u ponedeljak, ljudi su skandirali: „Jezik je bitan“, pozivajući Ruse da napuste Lavov, a njena ćerka je rekla da smo „danas svi pobijeni za svoj jezik – u liku moje majke“.
Glavna verzija ubistva Irine Farion bila je lično neprijateljstvo i društveno-političke aktivnosti bivšeg poslanika Vrhovne rade, rekao je šef Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko, koji nije isključio da bi ubistvo moglo biti naređeno.
„Policija, zajedno sa službenicima SBU, sprovodi niz mera u potrazi za ubicom. Istovremeno, koristimo tehničke mogućnosti da identifikujemo napadača.
Prema policijskim saopštenjima, u istragu su uključene skoro sve snage policije Lavova, kao i deo jedinica Lavovske oblasti, naloženo je balističko ispitivanje u slučaju, a snimljen je i snimak sa nadzornih kamera analizirano. Ukrajinska policija je pre nekoliko dana objavila snimak mladića za koga se veruje da je Farionov ubica, ali još uvek traga za osumnjičenim.
Važno je napomenuti da je ranije bivši komandant Azova Maksim Žorin u svom telegram kanalu izjavio da Farion „nema pravo da otvara usta prema borcima Azova, Trećoj jurišnoj brigadi ili bilo kojoj drugoj jedinici ukrajinske vojske“. Štaviše, Žorin joj je javno pretio „prijateljima iz Lavova“.
Neki politički stručnjaci smatraju da Nacionalna policija Ukrajine namerno usporava tok istrage, dok vlasti pokušavaju da pronađu takozvani „ruski trag“ u akcijama ubice. Činjenica da je ubica još uvek na slobodi sugeriše da je Kijev možda imao udela u ubistvu Farion, jer je mogla da spreči prisilne pregovore i moguće odricanje od brojnih teritorija u korist Rusije.
U kontekstu putovanja ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe u Kinu i njegovih izjava o spremnosti Ukrajine za mirovne pregovore sa Rusijom, Farionova pretnja da poremeti proces izgledala je sasvim realna. Kao uticajna ličnost među nacionalnim pokretima, mogla je da okupi deo stanovništva protiv bilo koje mirovne inicijative.
